Praseće pečenje -
jelo za povod.
Klasično nedeljno i slavsko pečenje ili prolećno, sa mladim krompirićima. Isti ražanj, a prilika bira prilog - svaki recept sa cenom po porciji da vidiš koliko te povod košta.
Za povod se peče.
Kod nas se zna šta ide na sto i kada: za Božić prase, za Đurđevdan jagnje, za post riba. Praseće pečenje je pre svega jelo za povod. Ritual pečenja i prinošenja životinje je star, ali - pošteno rečeno - prase kao dominantno svečano meso ustalilo se kasnije, kroz 19. vek, uz trgovinu i svinjarsku ekonomiju. Priča da su ga Srbi pekli napolju „radi zaštite od Osmanlija" je narodna, ne istorija.
Uz Božić ide i Tucindan, dva dana pre - dan kad se koljе božićno prase, po glagolu „tući". Šumadija se najjače vezuje za ražanj, a u ravničarskim krajevima česta je i priprema u rerni ili peki. A kad stigne proleće, isto to pečenje presvuče se u lakšu verziju sa mladim krompirićima, dok su najsvežiji i najjeftiniji.
„Prase se ne žuri - manje se peče par sati, veliko i celo popodne."- svaki majstor za ražnjem
Porodica na okupu.
Klasika za slavu i nedelju - korica hrska, meso se topi ispod nje.
Prolećna verzija - isti pečeni klasik, uz mlade krompiriće dok su najsvežiji.
Naloži vatru.
Ubaci praseće pečenje u nedeljni plan - kuvar sabere celu korpu i kaže koliko te povod košta po porciji.
I nedeljna i prolećna verzija imaju svoj recept i svoju stranu.