Pogača - hleb
gostoprimstva.
Klasična bela ili integralna „zdrava" verzija - ista osnova, drugo brašno. Obe na jednom mestu, sa cenom po porciji da vidiš koliko te domaći hleb košta.
Starija od Turaka.
Pogača je starija od Turaka na Balkanu - i reč i tehnika su predosmanske, romanskog porekla. Ime joj dolazi iz srednjovekovnog latinskog focacia, od reči focus - ognjište. Rođaka joj je italijanska focaccia, a tehnika pečenja hleba na ognjištu drevna je i pan-mediteranska. Srodne reči postoje i u turskom i mađarskom, ali sve na kraju vode ka istom latinskom korenu, svako svojim putem.
Kod nas je pogača hleb gostoprimstva - ono „hleb i so" čime se dočekuje gost. Zato se tradicionalno lomi rukama, ne seče: to je deo obrednog karaktera, kao i kod česnice, božićnog hleba sa novčićem. Ista osnova ide u dva pravca: klasična bela ili integralna „zdrava" verzija - savremena nadogradnja istog testa.
„Pogača se lomi, ne seče - hleb koji se deli ne meri se nožem."- svaka kuća, ikada
Porodica na okupu.
Zamesi svoju.
Ubaci pogaču u nedeljni plan - kuvar sabere celu korpu i kaže gde je najjeftinija ove nedelje.
I bela i integralna verzija imaju svoj recept i svoju stranu.