Palačinka - jedna kora,
hiljadu života.
Slatke sa džemom i orasima, slane sa blitvom ili pica-nadevom, posne na vodi, proteinske za posle treninga - sve iste porodice na jednom mestu, sa cenom po porciji.
Stigla nam je iz srednje Evrope.
Tanka palačinka je jelo celog kontinenta - nema jednog naroda koji je „izmislio“. Ali ono što je retko za naša jela: ime nam je, dokazano, stiglo srednjoevropskim putem, ne s istoka. Vuče se od latinske reči za tanak kolač, preko rumunskog i mađarskog do češke „palačinke“ i naše - čist etimološki lanac, bez turcizma.
A šta staviš unutra - to je već ceo dan: džem i orasi ili eurokrem i plazma za slatko, blitva ili pica-nadev za slano, na vodi za post. Ima ih i proteinskih i mini - ista kora, sedam različitih raspoloženja.
„Prva palačinka je uvek za probu - tako je oduvek bilo.“- svaka komšinica, ikada
Porodica na okupu.
Osnova svega - tanke, mekane, spremne za bilo koji nadev koji poželiš.
Lagane i zelene - blitva umotana u tanku koru, prolećni obrok.
Male i za zaljubljivanje - ista kora u sitnom, za posebne prilike.
Zavij svoju.
Ubaci palačinke u nedeljni plan - kuvar sabere celu korpu i kaže gde je najjeftinije ove nedelje.
Svaka varijanta ima svoj recept i svoju stranu - porodica raste.