Cezar -
salata, obrok, wrap.
Klasik kao predjelo, sa piletinom kao pun obrok, ili u tortilji za poneti. Cela porodica na jednom mestu, sa cenom po porciji da izabereš i po prilici i po džepu.
Nema veze sa Julijem Cezarom.
Ime zvuči rimski, pa mnogi misle da je salata dobila ime po caru Juliju Cezaru. Nije. Ime nosi po svom tvorcu - kuvaru i restoranu Cezaru Cardiniju, koji ju je, po porodičnoj priči, smućkao u Tihuani u Meksiku 1924. Ime po čoveku, ne po caru.
I original je bio drugačiji nego što danas misliš: bez inćuna - umami je dolazio iz vorčester sosa. Umesto limuna išla je limeta, a listove salate se jelo prstima, cele, kao fensi predjelo. Kod nas se u praksi sreće i majonezna verzija dresinga, ali suština je uvek u sosu.
A forma se lako menja: dodaš piletinu i predjelo postane pun obrok, umotaš u tortilju i dobiješ wrap za poneti. Ista salata, tri prilike.
Porodica na okupu.
Ona prava - hrskava salata, krutoni i kremasti dresing, kao predjelo.
Wrap za poneti - isti dresing i piletina, umotani u tortilju.
Umešaj dresing.
Ubaci cezar u nedeljni plan - kuvar sabere celu korpu i kaže koja je verzija najpovoljnija ove nedelje.
Svaka varijanta ima svoj recept i svoju stranu - porodica raste.